Istorijske zanimljivostiUmetnost

Sloveni ~ doseljavanje slovenskih plemena na Balkan

Pohodi Slovena u zapadne delove vizantijske imperije desili su se baš u vreme kad je vojska cara Iraklija sva bila okrenuta krizi i borbama na istoku. Car je poreklom bio sa istoka, pa su otuda azijska pitanja uvek bila njegova osnovna briga. Zato je svu svoju vojsku usmerio na istočnu stranu carevine, dok mu je zapadna ostala gotovo nebranjena. Sloveni su tada zajedno sa Obrima krenuli put Balkana, osetivši da im nema ko stati na put. 

Sloveni i seoba

Smatra se da su Sloveni u ovaj pohod krenuli kako bi izbegli teške uslove obrijske vlasti. Njihovo seljenje se najintenzivnije odigralo sredinom VII veka. U početku su pljačkali, a kasnije su otimali i zauzimali nepokretna imanja.

Prostor slovenskih delovanja

Do kraja VII veka oni su se proširili na teritoriju od Crnog mora do bavarskih granica. Brzo su zauzimali nove delove vizantijskog produčja, vodeći sa sobom čitave porodice.

Postoji podatak da su već 611. godine Sloveni provalili i u Istru, dok su se u isto vreme borili i po Bavarskoj oblasti. U Solunu se našlo mnogo porodica iz dunavskih, panonskih i dačkih oblasti, ali i ljudi iz Niša i Sofije. Tako su neki gradovi na jugu carevine prešli u slovenske ruke i pre čuvene opsade Soluna, koji je nekoliko puta uspevao da odoli napadima.

U isto vreme osvojena je i Dalmacija, koja je već ranije načeta, a što se najbolje vidi u činjenici da su njeni domaći stanovnici zakopavali nakit. Bogati dalmatinski gradovi bili su osvajani i rušeni pred varvarskom najezdom. Neoštećeni su ostali jedino Zadar, Trogir i Skadar.

Umesto stare Salone podignut je Split, umesto Epidaura Dubrovnik, umesto Agruviuma Kotor, a umesto Duklje Bar. Poznate tvrđave Singidunum, Viminacijum i Cibale uništene su zauvek.

Vizantiju su u isto vreme pritiskali Persijanci, u čije ruke je 614. godine pao Jerusalim, a 619. Aleksandrija. Oni su napravili savez sa Obrima u borbi protiv cara Iraklija. U leto 626. planiran je veliki obrijsko-persijski napad na Carigrad.

Napad Slovena na Carigrad

Najveći deo obrijske flote činili su Sloveni. Oni su dolazili preko Crnog mora, vodeći sa sobom i žene, budući da su bile veoma sposobni brodari. I Obri i Sloveni želeli su carigradski plen, činio im se naročito primamljiv. Spremili su opsadne sprave i podigli kule po visini ravne gradskim bedemima sa kojih su napadali. Sloveni su imali poseban zadatak da odvoze Persijance sa azijske obale. Međutim, nesporazum u davanju tajnih signala (pomoću vatre) između saveznika doveo je do velike propasti slovenske vojske, tolike da se ,,usled mnoge krvi zacrveni morska voda”.

Prva slovenska država

Usledilo je progonjenje Slovena od strane obrijskog naroda, koji je zasluge poraza pripisao nesrećnom slovenskom življu. Zato i ne čudi što je izbio opšti ustanak Slovena protiv Obra.

Tako je na području današnje južne Češke, Austrije i severne Slovenije, pod vođstvom franačkog trgovca Sama, stvorena prva slovenska država. Trajala je 20-30 godina.

I Bugari su krenuli u obračun sa Obrima. Jedan deo njih došao je kod Slovena, tražeći zaštitu. Vizantiji je dobro došao sukob ova dva naroda, jer su tako dobili saveznika na svojoj strani.

Iraklije je nakon obrijsko-slovenskog poraza pred Carigradom uspeo da slomi Persijance u čuvenoj bici kod Ninive (627. godine).

Persija je od tada zauvek oslabljena i više nikada nije mogla da bude tako jak protivnik Vizantije.

Oslabljeni Persijanci i pojava Arapa

Međutim, umesto nje pojavili su se opasniji i verski zaneseni Arapi, na čelu sa vođom Muhamedom. On je 630. godine trijumfalno ušao u Meku i krenuo da širi svoju novu veru, islam. Već sredinom VII veka nova islamska država postala je centar Sredozemlja. Iraklije je osetio novu pretnju i spremao je vojsku za dejstva na istoku, ali kraj borbe između Arapa i Vizantije nije dočekao. Umro je 641. godine.

Sloveni su i pored svega uspeli da se rašire po čitavom Balkanu i da se čak duboko ukorene na njegovom severu i zapadu. Vremenom su postali moćniji od autohtonog stanovništva.

Porfirogenit o Srbima i Hrvatima

Konstantin Porfirogenit, kasniji Vizantijski car, zabeležio je da su za vreme Iraklija počele prave seobe Srba i Hrvata na Balkan. Nema tačnih potvrda koji je narod ranije došao. Nesumnjivo je da se to odigralo u kratkom vremenskom periodu. 

Ono što je zapisano u vezi sa dolaskom Srba i Hrvata jeste da su oni došli nakon obrijskog pustošenja. Nema nigde podataka da su se sa njima borili. Porfirogenit je navodio da su srpska i hrvatska plemena došla negde sa Visle i Odre, prostor današnje Poljske. Može se zaključiti da je Vizantija, kada je već pomagala Bugare u borbi protiv Obra, takođe mogla pružati pomoć i Srbima i Hrvatima. 

Izvesno je da je srpskog i hrvatskog naroda bilo na Balkanu i u Panonskoj niziji, jer se srpsko i hrvatsko ime sreće  duboko u Grčkoj, Tesaliji i na Peloponezu.

Sloveni

Na istoku, između Dunava i Balkana, Slovena je u prvoj polovini VII veka bilo toliko da se čitava ta oblast nazivala Slovenskom. Vizantijski pisci beležili su da je tu boravilo sedam slovenskih plemena. U VII veku su dobar deo Dalmacije i južne Makedonije bili u slovenskim rukama. 

Godine 642. Sloveni su sa velikom flotom napali kneževstvo u Italiji, ali im nije pošlo za rukom da ga osvoje. Međutim, njima je i to bilo od koristi, jer im je pomoglo da osnaži borbeni duh i da pruži napadačku sigurnost. 

Dolina Morave, koja je važila za žilu kucavicu između prestonice i Dunava i Evrope, bila je skoro netaknuta od slovenskih naroda. I ako je bilo slovenskih naselja tu, ona se nisu isticala. Niš i Sofija ostali su u vizantijskim rukama sve do IX veka. Ostali delovi Balkanskog poluostrva mahom su bili slovenski. Već krajem prve polovine VII veka kolonizacija Slovena na Balkanu smatrala se okončanom. 

Slično

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button