Psihologija
Trending

Depresija ~ ,,nije tebi ništa, samo ti treba zanimacija“

Depresija je sve rasprostranjenija bolest, koja počinje da zahvata sve mlađu populaciju. Iako su do skoro istraživanja pokazala da je najveći procenat depresivnih osoba zabeležen u periodu od 40-55 godina, taj prag se smanjuje. Sada je depresija uočena i kod adolescenata i kod ljudi u ranim dvadesetim godinama. Zbog čega je to tako? Da li se o depresiji dovoljno priča? Koje greške pravimo sa osobama koje prolaze kroz ovu bolest i da li možemo da im pomognemo?

Šta je depresija?

Depresija ima više ,,lica“ i oblika, kao i potencijalnih uzroka nastanka. Da bismo razumeli ovo oboljenje u potpunosti, neophodno je sagledati ga iz svih uglova.

depresija

Naziv ,,depresija“ potiče od glagola deprimere, što znači udubiti, utisnuti. U kontekstu ovog oboljenja bi se moglo prevesti i kao ,,potisnuti“, što suština oboljenja zapravo i jeste. Smatra se poremećajem ponašanja. Poražavajući podatak za celokupnu javnost (i čovečanstvo) je da u svetu na godišnjem nivou 800 000 ljudi izvrši samoubistvo kao posledica depresije. U Srbiji oko 500 000 ljudi ima dijagnostikovanu depresiju, što čini oko 5% celokupne populacije (rezultati istraživanja SZO iz 2017.) Ali, ipak, i pored svih ovih brojeva i saznanja, depresija se ne shvata ozbiljno.

Simptomi depresije:

U slučaju da prepoznajete barem 5 simptoma sa date liste kod sebe ili nekog drugog, ne bi bilo zgoreg da se obratite lekaru:

  • Anksiozne epizode praćene paničnim napadima: snažan osećaj nelagodnosti u grudima ili stomaku, pojačano znojenje dlanova, ubrzano lupanje srca, preplavljujući osećaj strave, dokaz su da prolazite kroz panični napad. Osećaj straha i strepnje koji ne prestaje je znak anksioznosti. Mogu se pojaviti u talasima ili trajati neprekidno, sa manjim ili jačim intezitetom.
  • Insomnija: bilo da teško stupate u san, imate poteškoće sa održavanjem kontinuiteta spavanja (lak san) ili prosto uopšte ne možete da zaspite, i to sve traje duže od nekoliko dana, počinjete da razvijate insomniju.
  • Gubljenje interesovanja: gubitak interesovanja je problem individualne procene. Smatra se problemom ako ste nešto radili sa zadovoljstvom, a sada ste prema tome ravnodušni (ravnodušnost se zadržava prilikom obavljanja svih drugih radnji, uključujući i hobije).
  • Samoizolacija: svesna odluka da se socijalno izolujete i kontakte svedete na minimum, pokazuje da ste stupili u proces samoizolacije. Dakle, svađa sa prijateljima ili zauzeti raspored ne predstavljaju samoizolaciju. Gubljenje interesovanja, ili čak i osećaj opterećenosti prilikom održavanja kontakata, kao i svesna težnja i želja da se udaljite od društva, predstavljaju skretanje ka samoizolovanju.
depresija
Van Gogovo umetničko delo ,,Čovek koji tuguje“
Van Gogova slika ,,Čovek koji tuguje“ pokazuje psihičko stanje depresivnog starca. Smatra se opisom teške depresivne epizode. Takođe, rasprostranjeno je mišljenje da je i sam slikar patio od ovog poremećaja, zbog kog se i ubio.
  • Apetit: apetit se drastično izmenio od uobičajenog. Za depresiju je u većini slučajeva specifičan smanjen apetit koji dovodi do značajnog gubitka kilaže. Međutim, može se desiti i pojava kompulsivnog prejedanja, odnosno ,,bega“ u hranu, što dovodi do značajnog i upadljivog povećanja telesne mase. Svaki od navedenih elemenata se dešava u kratkom vremenskom periodu.
  • Snižen frustracioni prag: pojačan osećaj besa, eksplozivne reakcije na minimalni okidač, znače da vam je smanjen frustracioni prag, odnosno da vam je tolerancija značajno narušena.
  • Manjak energije: osim sveopšte nezainteresovanosti i osećaja nekontrolisanog besa i frustracije, često se javlja i manjak ili potpuni nedostatak fizičke energije. Problem sa uočavanjem ovog aspekta je to što je često propraćen nesanicom, te se njoj i pripisuje. Zbog toga je dijagnostikovanje depresije otežano.
  • Smanjen ili nepostojeći libido: primetno i kontinuirano smanjena seksualna želja u odnosu na inače, kao i nemogućnost izvođenja seksualnog čina

Vrste depresije:

Depresija ima različite manifestacije, u zavisnosti od uzroka pojave. Nauka nije našla konacni uzrok pojave depresije, s obzirom na to da podjednak značaj u njenom razvijanju imaju i biološki, i socijalni, i genetski i psihološki aspekti. Zbog toga se zove biopsihosocijalnim oboljenjem.

  1. tip: nasleđe ili okolina: Endogena depresija je ona za koju se smatra da ima genetsku predispoziciju. U slučaju da je neki član porodice patio od ovog oboljenja, naučnici smatraju da je to razlog za stvaranje podloge za dalji nasledni razvoj bolesti. Reaktivna je suprotna endogenoj. Ona nastaje kao rezultat životnih događaja u životu sa kojim se individua nije adekvatno izborila. Ti događaji mogu biti izrazito stresni, ali se mogu i taložiti vremenom i ,,izbiti“ na površinu u obliku depresije.
  2. tip: glavno ili propatno oboljenje: Primarnu depresiju odlikuje ,,samostalnost“, odnosno nepovezanost za neke druge psihološke ili fizičke probleme, dok je sekundarna suprotna. Ona obično prati druga oboljenja poput terminalnih bolesnika, osoba koje su pretrpele strašne ili razarajuće nesreće. Može se pojaviti kao ,,saputnica“ demencije, kao posledica odvikavanja od narkotika/alkohola itd.
  3. Nasmejana depresija: ono što predstavlja problem prilikom dijagnostikovanja ovog tipa depresije je činjenica da osoba ima sve gorenavedene simptome, ali da to niko ne vidi. Naime, osoba se transformiše u trenutku komunikacije sa drugim ljudima (naravno, nesvesno), zbog čega je teško uočiti bilo koju vrstu promene. Spada u grupe maskiranih depresija, koje se čak graniče i sa maničnim. Nasmejanu i maničnu depresiju razlikuje intenzitet ,,sreće“: manična osoba je grandiozno srećna, a ,,nasmejana“ osoba se ponaša prirodno, bez ikakvih neobičnih pristupa u odnosu na svakodnevno ponašanje.

Kako pomoći kada je depresija u vašoj blizini

Već smo uočili koliko je depresija ozbiljno i sveobuhvatno oboljenje. Zbog toga je neophodno ispravno postupiti prema sebi/osobi kod koje se ovi simptomi primećuju:

Rečenice tipa:

  • Nije to ništa
  • Proći će
  • Treba ti samo zanimacija/posao
  • Sve je to u tvojoj glavi
  • Moraš sam/a da se izboriš sa tim
  • Misli pozitivno
  • Kako zračiš-tako privlačiš

morate izbegavati! One NE POMAŽU osobama koje se bore sa depresijom, već samo doprinose osećaju bespomoćnosti i beznađa. U čoveku ne postoji prekidač koji se okrene kada kažete ,,Misli pozitivno“, pa on, viola, odjednom počne tako da misli! Zapravo, veća je šansa da se desi suprotno: ,,kako mogu svi da budu srećni i pozitivni, samo ja ne?“

Terapija antidepresivima je poslednji, ali učinkovit način da se osoba izbori sa depresijom. Naime, uz pravog psihijatra i prihoterapeuta nećete samo piti lekove, već pokušati da nađete izvor mračnih emocija i beznađa koje vas obuzima. U slučaju da je neko u vašoj okolini počeo da pije antidepresive, NEMOJTE govoriti:

  • Što se truješ time??
  • Ja nisam za to da piješ lekove.
  • Psihijatri samo prepisuju lekove jer ne žele da se bave tobom, pa im je to lakše.
  • Što nisi pokušao/la nešto drugo, na primer neki razgovor?
  • Umesto toga je trebalo da odeš da radi, rad oslobađa.
  • Bolje da si negde otputovao/la da se opustiš, nego to.
  • Da li ti znaš da to izaziva zavisnost?! To je kao narkomanija!

Ovakve rečenice, osim što pokazuju da nemate osećaj za empatiju i sumnjate u stručnost lekara itakođe govore i da ne slušate svog sagovornika, niti primećujete promene u njegovom ponašanju. Podrška je osnovna potreba u borbi protiv depresije, kao i uočavanje, a ne negiranje problema i postojanja bolesti.

Podržite osobe sa depresijom, dovoljna im je borba sa samim sobom.

U slučaju da imate krizu, kontaktirajte broj sa slike:

depresija

O kampanji za borbu protiv depresije možete pročitati na ovom linku.

Niste sami, borite se.

*Članak je informativnog karaktera i nije zamena za stručnu, medicinsku ili psihološku pomoć. U slučaju da se osećate loše, posetite svog lekara.*

Tamara Vidakovic

Ja sam Tami u raljama života.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button