LjubimciPsihologija

Separaciona anksioznost kod pasa ~ šta je i kako je lečiti

U slučaju da ste tek postali vlasnik psa, morate znati da ćete se suočiti sa nekoliko stvari koje prate period navikavanja. I pas i čovek moraju da se prilagode novonastalom zajedničkom životu i da nauče da žive jedni sa drugima. Bilo da ste postali vlasnik tek rođenog šteneta ili pak starijeg psa, princip je isti: navikavanje je proces i zahtevaće određeno vreme i strpljenje. Međutim, šta biva kada se, ne samo naviknete, nego i zavolite svog kućnog ljubimca, kao i on vas? Kako on podnosi vaše odlaske iz kuće i sveukupno posvećivanje pažnje bilo čemu što ne podrazumeva njega? Kako ispravno postupiti u tim situacijama? Pogledajte šta je separaciona anksioznost i kako se protiv nje boriti.

Šta je separaciona anksioznost?

Sigurni smo da ste čuli za separacionu anksioznost kod ljudi, ali, čak i da ne znate tačno značenje ovog izraza, sigurno znate njegove manifestacije. Naime, separaciona anksioznost podrazumeva poremećaj koji se manifestuje stalno prisutnim strahom od odvajanja od bliske osobe. Taj strah ima različite načine da izbije na površinu, u zavisnosti od starosti osobe koja ga ima. Zapravo, faza separacione anksioznosti je normalna u periodu razvijanja deteta i njegove postepene socijalizacije (polazak u školicu, u vrtić, u prvi razred) i prilikom odvajanja od roditelja i kuće. Ona se prevazilazi nakon nekoliko dana, kada dete uspe da spozna pozitivne strane okoline u koju odlazi i kada pronađe vršnjake koji prolaze kroz isto.

sparaciona anksioznost

Međutim, separaciona anksioznost nije samo prisutna kod dece. Ona se može javiti kod odraslih: roditelja koji su blisko vezani za svoju decu (otuda i nazivi Edipov i Elektrin kompleks), ali i obrnuto: dece usko vezane za svoje roditelje. Ne mora, takođe, biti ni nužno vezana za rodbinske odnose: partneri i prijatelji mogu razviti nekontrolisan strah od gubitka bliske osobe. Mora se naglasiti da se ova vrsta straha ne javlja kao posledica straha od smrti, već od samoće. Dakle, u srži psihološkog problema ljudi se nalazi doživljavanje samoće kao strašne i preteće.

Šta je onda sa psima?

Kada ste zajedno, vaš ljubimac je divan oblak sreće i zadovoljstva. On vrši nuždu samo napolju, kod kuće se igra isključivo svojim igračkama i laje samo ako oseti opasnost. Međutim, kada ga ostavite samog i vratite se sa posla, u stanu zateknete apokalipsu, kataklizmu i ostale vremenske nepogode. Novine su iscepane, papuče i cipele oglodane, nužda je vršena svuda. Ovo ne mora nužno da znači da je vaš pas nenaviknut na život u kući ili razmažen. Zapravo, može biti signal za potencijalni strah koji oseća i agoniju kroz koju prolazi kada ostaje sam.

Separaciona anksioznost: znaci i simptomi

U slučaju da niste u mogućnosti da snimite prostor u kom je pas sam (babysitting kamerama, sigurnosnim kamerama itd), obratite pažnju na njegovo ponašanje kada ne zna da ga posmatrate. Zapamtite gde ste stavili stvari pre nego što izađete iz kuće. Pitajte komšije da li si čuje lajanje ili cviljenje iz vašeg stana u doba dana kada niste tu. Pokušajte da upratite promene u njegovom ponašanju kada vas vidi.

separaciona anksioznost
,,Nisam ja“

Kao što se i kod ljudi emocionalni problemi različito manifestuju, tako i od mnogih faktora zavisi kako će vaš pas reagovati na razdvajanje. U zavisnosti od karaktera psa se oblikuju i nestašluci koje radi kada vi niste kod kuće. U slučaju da, po povratku u dom, zateknete:

  • igrebana vrata/prozore
  • vršenje nužde- uriniranje i defekaciju- a da je pas, pritom, vaspitan i naviknut na život u stanu (posebno ako je u pitanju dijareja a da znate da je pas zdrav)
  • potencijalno povraćanje
  • uništavanje nameštaja, što ljubimac obično ne radi i nije mu svojstveno
  • pobunjene komšije koje pitaju šta, pobogu, radite tom psu kad toliko plače i zavija
  • uništenu obuću ili cveće, iscepane novine
  • raščerupanu kantu za smeće, bez potrebe da se pojede sadržaj iz nje

možete zaključiti da vaš pas strašno pati kada vas nema i da je razvio separacionu anksioznost. Najdublji slučajevi separacione anksioznosti kod pasa mogu rezultirati čak i samopovređivanjem, zbog čega ovo saznanje treba tretirati ozbiljno i na vreme.

Razlozi za stvaranje ovog straha su lako objašnjivi:
Razdvajanje je posebno stresno za usvojene pse
  • Pas je proživeo traumu u prošlosti (ovo je česta pojava kod pasa iz azila. Sama činjenica da su već napušteni od strane jednog vlasnika u nepoznatom okruženju se javlja kao traumatičan događaj i u novoj situaciji)
  • Pas koji nije do tada ostavljan, a po prvi put ostaje sam (najčešća manifestacija separacione anksioznosti je upravo u ovom slučaju. Ako ste postali vlasnik šteneta, ono, kao i dete, doživljava samoću i odvajanje od porodice stresnom. To je faza u razvoju pasa, isto kao i kod ljudi. Prevazilazi se lakše nego u slučaju usvojenih pasa, samim tim što izostaje traumatičan događaj.)
  • Psi kojima se menjaju okolnosti čuvanja: bilo da ste promenili dom, da se promenio vlasnik/članovi domaćintva, ili da je izmenjen raspored u ostavljanju psa, može se javiti ovakva stresna reakcija.

Kako se boriti protiv straha

Separaciona anksioznost nije nestvarna i umišljena, strah je zaista prisutan. I životinje i ljudi fizički reaguju na ovu pojavu i zaista proživljavaju stres, zbog čega ovaj problem ne smete shvatiti olako. Borba protiv separacione anksioznosti se bazira na izgradnji poverenja, odnosno uveravanju psa da ćete se sigurno vratiti.

Kod malih pasa, koji proživljavaju početnu ,,šteneću“ separacionu anksioznost, najbolje je da radite kratke vežbe u kući. To ćete najbolje sprovesti uz nagrade i poslastice. Zatvorite psa u odvojenu prostoriju na 2 minuta. Strpite se čak iako cvili. Posle 2 minuta uđite i nagradite ga, poigrajte se sa njim i opet izađite na 2 minuta. Ponavljajte postupak sve dok ne prestane da cvili posle 2 minuta. Postepeno povećavajte vreme izlaženja iz prostorije. Posle nekog vremena ga nemojte više nagrađivati poslasticom. Zapamtite: psi i ,,bravo“ i maženje doživljavaju kao nagradu.

Kod velikih pasa je situacija malo teža. Posebno je važno da, u slučaju da vam je pas usvojen, utvrdite njegove prethodno stečene navike. Ovakve pse možete smiriti na dva načina: intenzivnom šetnjom i igrom. Odrasli usvojeni psi MORAJU VEROVATI DA ĆETE SE VRATITI. To se najbolje postiže predstavljanjem vašeg odlaska kao igre ili vremena za odmor. Kako to izvesti? Ako znate da nekog dana morate ostaviti psa samog, isplanirajte vreme tako da psa prethodno prošetate najmanje 45 minuta. Trudite se da se za to vreme kreće, bude aktivan, trči sam ili sa drugim psima. Suština je izmoriti ga toliko da mu plakanje i cviljenje ne bude prioritet, već spavanje.

Druga mogućnost, koja je adekvatnija za odrasle, radoznale pse (jazavičari, biglovi, hrtovi) je da stvorite utisak da je vaš odlazak igra. Ostavite mu upaljen televizor ili radio, sakrijte na dohvatljiva mesta omiljenu poslasticu. Kada ste kod kuće igrajte se skrivanja. Kada upoznate karakter svog psa, biće vam lako da mu prilagodite sadržaj koji će ga zabaviti. Jedna porodica se dosetila da svom starom psu kupi lutku koja će imitirati njegovog omiljenog člana porodice. I, pazite, rešili su problem!

Psić u zagrljaju svog ,,vlasnika“
U slučaju da ste ustanovili prisustvo sepracione anksioznosti kod svog psa, postoji i mogućnost uzimanja medikamenata koji će to stanje sprečava. Ako niste ljubitelj ovakvog rešavanja problema, onda vam je potrebno mnogo strpljenja i ljubavi, ali se na kraju isplati.

Srećno!

Tamara Vidakovic

Ja sam Tami u raljama života.

Slično

Jedan komentar

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button