Anikina vremena ~ lik fatalne žene u pripoveci Iva Andrića

Ana Jovčić
1

Pripovetka „Anikina vremena“ nastala je 1931. godine. Njena kompozicija specifična je po tome što Andrić male tematske odsečke uklapa u impozantnu celinu. Bavi se, kako primećuje Radovan Vučković u književnom časopisu „Savremenik“, večitim temama kao što su nemiri ljudskih bića i suočavanje sa njima, ljubav, lepota, dobro, zlo, život i smrt, ispravno i neispravno, zločin i prolaznost. Oko Anikinog lika i njene sudbine pisac veze nit pripovedanja. Ona je odrastala i živela u patrijarhalno uređenom društvu kasabe, međutim, nije se povinovala njihovim nepisanim pravilima dobrog ponašanja koje svaka žena mora da poštuje kako ne bi bila izvrgnuta ruglu. Upravo je to prekoračivanje nevidljivih granica naposletku dovelo do toga da je Anika svojevoljno ubijena.

U pripoveci je potcrtan mentalitet malog mesta. Prisutna je osuda žene koja predstavlja oličenje iskonskog zla. U oblikovanju njenoga lika, veliku ulogu igra narodna tradicija. Ona nameće niz opštih mesta i formulativnosti. Stoga, jedna strankinja, neobjašnjiva i čudesna, ne može biti ništa drugo do oličenje samog demona.

Retrospekcija kao postupak razumevanja ,,Anikinih vremena“

Retrospekcijom Andrić u ovoj pripoveci objedinjuje nekoliko generacija koje su živele u kasabi. Gotovo svako pokolenje iza sebe ostavlja neku ličnost koja je uzburkala miran život toga mesta, mada, ostaje upitno šta taj neporemećeni poredak stvari čini i koliko je on, ako takvo merilo i može postojati, „normalan.“

Najupečatljiviji je u tom smislu, pored Anikinog, Tijanin lik. Ona je, u malom, dat kliše žene koja je, kako u pripoveci stoji „kao kuga ili poplava nekad zatvorila čaršiju dok jednog dana nije iščezla naglo, kao što se i pojavila“.

U tim prisećanjima došlo bi se do „Anikinih vremena“, do žene kobne lepote koja se jedne godine u kasabi pronevaljalila, izazvavši mušku pomamu i žensku mržnju prema sebi. 

Anikina transformacija

Pored izuzetne lepote, Aniku karakteriše očita i nagla promena , kako fizičkog, tako i psihološkog portreta. Ta transformacija, tesno je povezana s podvojenošću svesti i raspolućenošću njene ličnosti.

U njoj ima nečeg orijentalnog. Njena je lepota skladno ovaploćenje prirode, poput Stankovićeve Sofke. Koža joj je bela i orijentalna, telo bujno, a kosa crna, duga i gusta. 

Aničino odmetništvo bi se moglo dovesti u vezu sa njenim poreklom. Junakinjin otac, Marinko Krnojelac, inače pekar, oženio se nakon dvogodišnje robije u Vidinu, ženom po imenu Anđa koju su meštani kasabe prozvali Anđom Vidinkom, verujući da ju je tamo i upoznao. Anika se najverovatnije zbog toga, ali i zbog svoje ćutljive i ćudljive prirode, nije uklopila u svet kasabe. Po klišeu narodne tradicije, uobičajeno je da je strano, samim tim nepoznato, ustvari htonsko, posebno kada se radi o ženi. Pisac nastoji da u prvi plan izvuče tuđinsku komponentu svoje junakinje. Anikina transformacija je nagla i neočekivana.

Tokom detinjstva, niko na nju nije obraćao pažnju zbog neupadljivog držanja. Citat iz pripovetke će ovo najbolje dočarati: „Pored ćutljive i nedruževne majke, rasla je mršava i visoka devojčica sa velikim očima, punim nepoverenja i prkosa, sa ustima koja su u sitnom licu izgledala suviše velika i uvek spremna na plač. Rasla je, ali samo uvis. Majka joj je povezivala glavu na neki naročit način, da joj se nimalo ne vidi kosa. Sva naježena i ćoškasta, mala je išla uvek pognuta kao da se stidi sama svoje visine, sa prkosno stegnutim usnama i oborenih očiju.“

Posve kontrasno stoji njen novi izgled nakon godina koje su prošle „Celo to veliko, skladno telo, svečano u svom miru, sporo u pokretima kao da je zamišljeno samo o sebi kao bogata carevina.“

Anikina vremena
,,Požuda“

Sav nemir kasabe počeo je onda kada su se stranac Mihailo i strankinja Anika skoro sudarili na crkvenim vratima. Ovakva snažna simbolika upotrebljena je s namerom da se na neki način potkrepi dalji tok događaja koji ne može biti povoljan po ostale junake. Razume se, žena je nosilac zla, ona se sukobljava sa duhovnim i svetovnim vlastima.

Nepoznate su joj prepreke u Mihailovoj svesti. One mu nisu dopustile da odgovori na njene pozive. Iako je, upoznavši je, „osetio svetlost u sebi“, te prepreke, postavljene još onda kada je preživeo strašan okršaj Krstinice, udate žene koju je nekad posećivao, i Krste, njenog muža koji je uz Mihailovu pomoć, njegovim nožem bio ubijen, sprečile su ga da joj odgovori na pravi način.

U jednom razgovoru, ispunjenom eliptičnim rečenicama, Anikin nagoveštaj da bi se mogla i udati do idućeg njihovog susreta, učinio je da se njen lik u Mihailovoj svesti poistoveti sa likom Krstinice, čega se on najviše i plašio. To je razlog iz kog je Anika „potresla i Višegrad i svoje vrijeme: življenjem, činjenjem i ljepotom“.

Iz revolta ili osvete Mihailu, svoja vrata otvorila je muškom svetu kasabe i time izazvala mržnju i pomamu prema sebi. Anika je fatalna žena, a ovakav tip ženskih likova negovan je u epohi romantizma.

Motivi sukoba i meržnje kao put ka smrti

Anika je u sukobu sa ženskim delom kasabe, ali još je teskobniji pakao njene unutrašnje stvarnosti o kojoj ćuti. Čak i njeni najbliži, poznaju samo njenu spoljnju prirodu. Iako oko sebe okuplja požudne i bezglave muškarce, nad kojima njena lepota ima nadmoćno dejstvo, ona ih prezire. Osim toga, ona prezire i samu sebe pa u jednom delu pripovetke kaže „Osevapio bi se ko bi me ubio.“ Anika je i anđeo i đavo u istom liku, borba duha i tela u istoj ličnosti.  

Poster za film ,,Anikina vremena“

Ona ne oseća strah pred smrću. Na kraju, ona na nju i pristaje i sama svesna nemira koji unosi u sve pore života kasabe. Očekivala je nož koji će joj prekratiti život, čak ga je i želela. Poginula je bez otpora i borbe, kao u japanskom ritualu, kao da je sama izvršila hari-kiri.

Bila je svesna da su je volela i zbog nje patila dva čoveka koja su je posle i zamrzela. Bili su to Mihailo i njen maloumni brat Lale. Želela je da osigura svoju smrt. Stoga je udesila da istog jutra obojica dođu k njoj. Prvi je stigao Lale i njegov je nož Anika prihvatila kao bratski zagrljaj smrti, oslobođenje mučnine i gađenja prema životu. Imala je potrebu da uništava samu sebe. Mahnito je išla tačno na ono za šta je znala da će je uništiti.

Komentari

Odgovori

Vaša email adresa neće biti objavljena.

Ana Jovčić
19/12/2021
1
komentar